Ivana

Poslušala sam te

Sada se vodim tvojom teorijom

Opasni diplomata 

Pun vere i inata 

A sušta suprotnost svega toga 

Uvek si bio kontraš

Zbog toga i jesmo bili tandem.

Poslušala sam te 

Legla sam kraj njega 

Baš kao ti kraj nje

Želala sam da se oslobodim tebe 

Prosleđujem tvoje reči 

U dela

Svoje telo kraj njegovog 

Guram i stapam

Tela

A onda

Svaku noć me probudi sopstveni krik

Košmar koji prati do tvog imena 

Njegove mi ruke drobe telo

A srce je odavno izvađeno 

Bačeno pod krevet 

U senci

Doziva te

Moli za spas i poslednju želju 

Moli za beg i poslednji dah na tvom

Srcu

Telu 

Prihvatam smrt jedino u tvojim rukama

Pa i u najgorim mukama...

Želim samo tebe 

Buncam o nama

Polusvesna 

Ležim kraj njega, potpuno sama 

U mislima i otkucajima 

Ti

Ostatak sveta ne postoji

Poslednji put te pitam 

Da li si siguran?

Da li zaista želiš ovakvu priču o nama?

Da ležemo kraj onih koji nisu naši

Ni dušom ni telom

Kojima ne pripada ništa 

Koje ne volimo

Koristimo kao sredstva 

Za lične frustracije 

Za sklonište od sebe samih

Da li mirno spavaš kraj nje?

Da li mirno spavaš znajući 

Da ne spavam sama, već sa njim

Znajući da mi guli kožu svaku noć

A ispod iste tebe pronalazi

Njegove me ruke peku

Svakim dodirom 

Pod njegovim prstima

Tražim tebe...

„Voliš je.“

„Volim ga.“

( Smeh )

Sada te pitam opet

Da li si siguran?

Da li nastavljamo sa lažima?

Kako živiš sa svim tim?

Hoćemo li preživeti 

Nadživeti 

Strah 

Inat 

Bol

Preživećeš kilometre udaljenosti 

Od sebe 

Od mene 

Da li si siguran?

Znala sam da te volim

Držeći kamen oko zglobova 

Na rukama i nogama 

U svom bolu 

Dozivala sam samo tvoje ime

Znala sam da te volim

Kada bih brinula da li si stigao 

I da li voziš pijan

Da li si bezbedan 

I da li si gladan 

Kada sam te zvala više nego mamu 

Okretala broj telefona 

Delila prve uspehe 

Ideje 

Sve one poraze 

Loše dane u kojima bih želela samo tebe

Znala sam da te volim...

Svaki osećaj 

Bio je potpuniji sa tvojim imenom

Vezala sam te za svaku misao 

Dala sam svom životu smisao 

Znala sam da te volim

Od prvog momenta našeg poznanstva

Počela sam da te pravdam 

Za svaki postupak

Sebe dovedem u nezgodan trenutak 

Suprotstavim se i sebi samoj

Ti nisi takav kako govore, ne

I zaista nisi bio 

Samnom

Bio si moj

Bila sam tvoja

Nisi mi okretao leđa 

Ista si čuvao

Mnogo sam puta odbijala 

Mnogo sam puta želela 

Da izgovorim to 

Ali uvek me strah jeo

Govorio kako ćeš pobeći 

Kako to možda i nije dovoljno 

Za oboje 

I opet neko loše opravdanje 

Gomila izgovora 

Laži

Gordosti

Potiskivanja 

Gorela sam od emocije

Na kraju sam pregorela 

Tebe sam istom ugušila 

Od svog tog dima i žara 

Nisam stigla da izgovorim

Do kraja 

Kažem ti to sada

Ništa se nije promenilo

I dalje čekam da mi javiš 

Stigao sam 

Sada ti kažem

Volim te.

Где сам толико погрешила

Када сам ти рекла 

Или сам бар мислила да јесам

Све

Допустила да ме поразиш 

Једном једином реченицом

И од те ноћи вртим је

У глави

Вучем је као жваку у устима 

Обмотавам као конопац

Као омчу која ми стоји око врата

А нисам ти све рекла 

Нисам ни мислила док сам усиљено гледала

У тебе.

Бојазне очи... 

Руке на волану тражиле су смер...

Ћутке сам бројала 

Сваки свој уздах

А ћутке прихватам и овај пораз

(Будала као ти.)

Рекао си ми ... 

Натопио ми блузу вином

А ја сам сузама покушала 

Да је сперем

Размишљајући о свакој речи 

Кукавички 

Прогутах 

Хтедох ти рећи 

Остани.

Већ вичем

Из страха

Из страсти

Сад бројим капи 

Бројим речи 

Бројим откуцаје

Мерим време.

Да ли је ишта мене 

Остало

У теби?

Да ли је ишта од тебе

У мени? 

Остани!

Повуци ручну

Гледај ме у очи 

Тихо ми откопчај блузу 

Обмотај са мене 

Питања и одговори

Тишина одзвања 

У разговору немам добру себе

Изгубим се

Дубоко у твојим очима

Остани

Да ти кажем 

Шта желим од тебе. 

.

Остани 

Јер добар љубавник 

Није онај који одустане.

.

Ostala sam u senci

Isprečena 

Sopstvenoj sreći

Gulim cipele 

O patosnice 

Vraćam par koraka unazad 

Pa jedan unapred

Izgubila sam kompas

Na tvom sedištu 

A na tuđem sada gubim

Samo haljinu.

Kuda ( me ) voziš?

Osećaš li grebanje 

Po staklu

Bez razloga smeh 

Dok vrelina usana 

Klizi po tvom vratu?

U mraku 

Osećaš li senku iza sebe 

Iako ne postoji

Neprimetno sedim 

Držim pogled 

Pa opet udahnem miris 

Sa tvojih nedara 

Toliko pretrpljenih 

Uzdržanih 

Uzdaha ...

Na volanu ruž

Moje krvi

Prelaziš prstima 

Bezuspešno

Svuda se pojavljuje 

Osim na tvojim usnama

Obmotavaš rukom

Oko volana kosu

S kakvom ćeš me tek mukom 

Tražiti 

Opet mi

Zadrži dah 

Dok crtam po prozoru

Znam koliko ne podnosiš to

A opet bih sve namerno

Tebi u inat 

Iz strasti 

U retrovizoru 

Još po jednu

Retrospektivu 

Da te častim. 

Da se počastim. 

Gazim ka tebi.

Vozimo se ispočetka.

Uspavljujem se bolom

I po koji put ispijam čašu vina

Koju ne mogu popiti

Sama

Sa slašću 

Kao kada sa tobom delim

I čašu

I posteljinu

Isprljanom se i dalje pokrivam

Ne prikrivam ožiljak 

Ni misao o tebi

A želja... 

Bludno mi srce progovara 

Izgara ka tebi...

Pa šta hoćeš više? 

Inatom mu ime ispišem

Prećutiš, gutaš

Ne dišeš

Pa šta hoćeš? 

Pozovem se na obećanje

A lažno dobijem uzdisaje 

Tvoje i njene 

Pa opet u krug

Gade

Krupnim ti slovima ispišem 

Slepi moj čoveče 

Ni ime svoje na vidiš

Čega se stidiš? 

Kukavičluk krivim

Prezirom ti se divim

Hteo to ili ne 

Posustajemo oboje 

Šta je sa ovim vremenom? 

.

Kaži

Izgovori

Voliš me još

Prezirom me ponovo osvoj.

.

Nerešiv si.