Pišem ti ovo
Kao znak ljubavi,
Možda ćeš ga pročitati,
A možda i baciti.

Stihovi bez imalo reda
Izlaze iz mog srca sad
Pišem ih, da ne zaboravim,
Jer ako se to desi
U mojoj će duši zavladati jad.

Sledi ti niz pitanja,
Izvinjenja i mnogo reči,
A dok ovu pesmu pišem
U glavi mi sijaju tvoje plave oči.

Dragi, zamišljen si
Šta je u tvojim mislima sad
Da li je to neka druga,
Ili sam ipak ja?

Izvini za sve moje ispade
Ali jednostavno, volim te
Ne znam da li je i s tobom tako
Ja se tome nadam jako.

U trenutku si mi u srce ušao
I to traje do današnjeg dana
Ne znam kakvo je ovo stanje
Ali i sad se sećam tog momenta
Lepog kao parče porcelana.

Tvoje oko plavo
Kad pogledaše u mene
Tad poleteh u visine
Ma bilo me nije.

I sad je tako
Tvoje oči boje mora tmurnog
I dalje u snovima posećuju me,
A kad njih nema da me brane
Drhtim u noći kao lane.

Tada si me dotakao prstom
Osetila sam čudnu neku silu
Toplina me je obuzela
Simpatija se probudila.

Sada me svaki naš slučajni dodir
Na prvi momenat seća
Sada shvatam šta je to
To je čista sreća

Sećaš li se one pesme?
Odaću ti tajnu jednu.
Najlepši stihovi iz dubine duše
Upravo su tebi namenjeni.

Više na instagramu @kap.mastila